Arhiva projekata
Lista arhiviranih projekata:
BE-OPEN
BE-OPEN (Podsticanje angažovanja univerziteta Srbije u otvorenim naukama) je strukturni projekat finansiran u okviru akcije Erasmus+ Jačanje kapaciteta u visokom obrazovanju. Projekat koordinira Univerzitet u Novom Sadu, Srbija. Glavni cilj projekta je razvoj uslova za primenu osnovnih principa otvorene nauke na univerzitetima u Srbiji.
Otvorena nauka, otvorene inovacije i otvorenost prema svetu postavljene su kao jedna od glavnih strategija istraživanja i inovacija u Evropskom istraživačkom prostoru. Otvorena nauka pruža efikasan okvir za poboljšanje transparentnosti istraživanja, širenja, saradnje i odgovornosti. Srpska akademska zajednica prepoznala je značaj i prednosti principa otvorene nauke koji se manifestuju kroz brojne inicijative državnih organa, fakulteta, biblioteka, nevladinih organizacija i izdavača časopisa. Međutim, u nedostatku koordinacije, kompromisa oko standarda i solidne zakonodavne podrške, ove inicijative izgledaju izolovane i neefikasne sa globalne tačke gledišta. Glavni cilj Projekta je podsticanje, standardizovanje i koordinacija primene principa otvorene nauke na univerzitetima u Srbiji. Cilj projekta je trojak: 1. unapređenje nacionalnih i institucionalnih smernica, politika i podsticaja u vezi sa otvorenom naukom, 2. uspostavljanje digitalnih repozitorijuma na svim univerzitetima u Srbiji i podsticanje njihovog infrastrukturnog razvoja i interoperabilnosti, i 3. izgradnja institucionalnih i individualne kapacitete kako bi se osiguralo održivo sprovođenje principa otvorene nauke i povećala društvena uključenost i odgovornost za javno finansirana istraživanja.
ROAD2H
ROAD2H će razviti nove tehnike zdravstvenog sistema za učenje (LHS) kako bi olakšao primenu zdravstvenih intervencija radi postizanja univerzalne zdravstvene pokrivenosti (UHC) u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (LMIC). UHC je specifičan cilj u ciljevima održivog razvoja UN-a (SDG 3.8), pri čemu mnogi LMIC-i pokušavaju proširiti pokrivenost stanovništva kvalitetnom zdravstvenom zaštitom putem šema zdravstvenog osiguranja koje subvencioniše javnost (HIS). Dva su pitanja ključna za postizanje UHC -a putem ovih shema: i) kako budžete najbolje rasporediti među konkurentne kliničke intervencije (efikasnost raspodjele) ii) pod kojim vremenskim uvjetima i pod kojim okolnostima treba ponuditi određene intervencije za koje vrste pacijenata u kojim okruženjima i čemu standard nege (kvalitet). Trenutni pokušaji LMIC-a da se pozabave pitanjima efikasnosti i kvaliteta uključuju: Procenu zdravstvene tehnologije (HTA) zasnovanu na analizi isplativosti pojedinačnih zdravstvenih intervencija i smernice/puteve zasnovane na dokazima koji preporučuju najbolju praksu u čitavim oblastima bolesti. Međutim, došlo je do ograničenog usvajanja tehnika matematičke optimizacije u celom sistemu (delimično zbog značajnih zahteva za podacima); nema napora u korišćenju podataka koje rutinski prikupljaju zdravstveni radnici za potrebe naplate i potraživanja, kao i elektronskih zdravstvenih kartona (EHR), za poboljšanje efikasnosti i kvaliteta, iako postojeći pokušaji među LMIC -ovima da koriste takve podatke retroaktivno kao ulazi u HTA i smernice obećavaju.
NI4OS
Nacionalne inicijative za otvorenu nauku u Evropi - NI4OS Evropa, imaju za cilj da budu glavni doprinos portfoliju usluga Evropskog otvorenog naučnog oblaka (EOSC), da se posvete upravljanju EOSC -om i osiguraju inkluzivnost na evropskom nivou za omogućavanje globalne otvorene nauke.
Linija delovanja:
Podržati razvoj i uključivanje nacionalnih inicijativa Otvorenog naučnog oblaka u 15 država članica i pridruženih zemalja u upravljanje EOSC -om.
Unutar zajednice ugraditi filozofiju EOSC -a i FAIR principe za pronalaženje podataka, pristupačnost, interoperabilnost i ponovnu upotrebu.
Obezbediti tehničku i političku podršku za uključivanje pružalaca usluga u EOSC, uključujući generičke usluge (računarstvo, skladištenje podataka, upravljanje podacima), tematske usluge, spremišta i skupove podataka.
OpenAIRE Advance
Računarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB) učestvuje u OpenAIRE Advance projektu u okviru evropskog Horizont 2020 programa. Cilj projekta je realizacija koncepta otvorenog pristupa (Open Access, OA) rezultatima svih projekata koji se finansiraju kroz programsku liniju Horizont 2020. Otvoreni pristup naučnim informacijama je publicistički model u opštem naučnom i nacionalnom interesu. Krajnji cilj je da otvoreni pristup postane dominantan izdavački model. Radi se o režimu publikovanja u kome se besplatno svim korisnicima interneta obezbeđuje neposredan i trajan pristup naučnim sadržajima u digitalnom obliku, prvenstveno člancima objavljenim u recenziranim naučnim časopisima. U tom smislu, Evropska komisija insistira da svi sadržaji koji budu publikovani kao rezultat projekata finansiranih u okviru programa Horizont 2020 moraju biti ponuđeni u režimu otvorenog pristupa. U okviru OpenAIRE projekta biće razvijen i jedinstveni repozitorijum kojim će biti obuhvaćeni repozitorijumi institucija učesnica. U projektu učestvuje 50 institucija iz 34 zemlje, a vremenski okvir realizacije pokriva period do kraja 2021. godine. Detaljne informacije o projektu možete pronaći ovde.
Akademska mreža Srbije (AMRES)
AMRES projekat je oformljen sa ciljem da se uspostavi organizacioni model upravljanja, sistematskog rada i razvoja Akademske mreže Srbije (AMRES) kao nacionalne naučno-istraživačke i obrazovne računarske mreže, do formiranja posebnog pravnog lica.
Projekat je definisan u januaru 2007. godine od strane tadašnjeg Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i ugovoren sa Univerzitetom u Beogradu kao pravnim nosiocem posla, kao i Univerzitetom u Novom Sadu, Univerzitetom u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu kao partnerima na projektu.
Ugovorom je određeno je da se upravna i izvršna struktura AMRES projekta ujedno prenosi na upravnu i izvršnu strukturu Akademske mreže Srbije kao računarske mreže i asocijacije naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija. Aktivnosti, rezultati, dokumenti i odluke koje proisteknu iz AMRES projekta primenjuju se na Akademsku mrežu Srbije i smatraju se obavezujućim za članice Akademske mreže Srbije.
Prelaskom Akademske mreže Srbije pod resor Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, AMRES projekat je prešao u nadležnost ovog ministarstva.
Realizatori projekta su bili:
• RCUB - Računarski centar Univerziteta u Beogradu
• CIT-UNS - Centar za informacione tehnologije Univerziteta u Novom Sadu
• JUNIS - Jedinstveni univerzitetski nastavno naučni informacioni sistem Univerziteta u Nišu
• UNIC - Univerzitetski računarski centar Univerziteta u Kragujevcu
Direktna korist od AMRES projekta za najširu naučno-istraživačku i obrazovnu zajednicu ogleda se u sprovođenju konkretnih aktivnosti i realizaciji izlaznih rezultata projekta.
Indirektna korist AMRES projekta je ne manje značajna i ogleda se u sledećem:
• izgradnja stabilne organizacione strukture koja će strateški voditi razvoj ICT u naučno-istraživačkoj i obrazovnoj zajednici,
• izgradnja operativne mreže stručnog kadra (human network),
• izgradnja baze znanja (database knowledge),
• sistematsko uvođenje i primena najsavremenijih informaciono-komunikacionih servisa,
• motivisanje korisnika i širenje svesti o mogućnostima korišćenja informaciono-komunikacionih servisa,
• integracija u relevantne međunarodne organizacije, međunarodna saradnja na transferu tehnologija, znanja i iskustava.
AMRES projekat je uspešno završen kada je Vlada Srbije donela odluku da AMRES postane pravno lice -institucija odgovorna za upravljanje nacionalne naučne, istraživačke i akademske računarske mreže, organizovane po modelu koji odgovara većini evropskih zemalja.